МАНАСТИÐ*И "МОÐ*АВСКЕ СВЕТЕ ГОÐ*Е"

[Пркос]

Манастири "Моравске Свете Горе" се налазе на десној обали реке Велике Мораве у висини
"Багрданско� � теснаца" и дужини од 18 км и, идући низводно, поређани су следећим редом:

1. Манастир Светог Апостола Јакова брата Господњег у народу познатог и као "Јаковић"
који се налази атару села Дубока, општина Јагодина, и припада Шумадијској епархији, сада
је парохијска црква,
2. Манастир Светог Апостола Томе, познатијег као "Томић", се налази у атару села Војска,
манастир је женски
3. Манастир Успења Пресвете Богородице, зтари назив "Зидине" у атару села Ð*адошин,
манастир је женски
4. Манастир Хум, стари назив "Духне", налази се на брду Хум у атару села Гложане, у њему
тренутно нема монаштва
5. Манастир Светих Врача Козме и Дамјана, познатији као "Златенац", налази се у атару села
Гложане, манастир је женски
6. Манастир Светог Николе, познат и као "Добршево", налази се у атару села Гложане, манастир
је метох Миљковог манастира а у њену тренутно нема монаха
7. Манастир Ваведења Пресвете Богородице, познат као "Миљков манастир", атар села Гложане,
манастир је женски. Заслужан је за обнову "Златенца" и "Добршеве".

За разлику од "Јаковића", осталих шест припадају, територијалР½Ð¾, општини Свилајнац и БраничевскоÑ� �
епархији. Готово је сигурно да свих седам именованих манастира потичу из времена краја 14. и
почетка 15. века, припадају, по архитектури Моравској уметничкој школи, која је доживела највећи
процват за време владавине Деспота Стефана Лазаревића који живео од 1376-1427. године.
Самим тим се као ктитори најчешће помињу Деспот Стефан Високи или неко од властеле блиске
владарској династији Лазаревића. Историја ових манастира је испреплетана , често су их мешали кроз
историју а турски пописи из средњег века врло оскудно описују стање у овим манастирима.
Такође из ових пописа се, врло често,не може извршити прецизна идентификац� �ја.

[Пркос]

[Пркос]

НАПОМЕНА: Приллог уз Захтев бр. 65 од дана 05. септембар 2008. Л.Г. Архијерејск� �г
намесништва из Свилајнца. Приложио уз захтев: Драган Б. Милановић из Војске

Наведена километража представља удаљеност манастира Моравске свете горе од ауто-пута
Е-75, излаз код Марковца, преко Свилајнца, скретање за Црквенац, преко Гложана где су
манастири: Миљков, Добршева, Златенац и Хум, десно остаје Ð*адошин где се налази манастир Зидине,
преко Војске где се налази манастир Томић, и преко Ð*ајкинца до села Дубока где се налази манастир
Јаковић. Подручје на коме се налазе манастири Моравске свете горе обухвата око 20-ак км и сви
су тик уз Мораву преко које се налази, уз ауто-пут Е-75, железничка пруга Београд-Ниш илити чувени
"Цариградск� � друм". Такође, до манастира се може стићи и регионалним путем Пожаревац-Свилајнац-
Јагодина а и чамцима који у овом пловном делу Велике Мораве имају добар пролаз тако да је могућ
прилаз манастирима са реке. У близини ових манастира се налазе и остаци римских утврђења, ранијих насеља и још неколико зидина старих манастира и црквишта која су неистражена а некима ни тачна локација није утврђена. За посету овим манастирима више није неопходно напорно ходочашће јер су
сви путеви проходни са малим изузетком је пут до манастира Хум.
У селу Гложану које се први пут помиње у писаним траговима под овим именом у Хрисовуљи
(повељи) Кнеза Лазара заједно са манастиром Буковица (Миљков манастир) 1374. године,
такође, се налази црква посвећена преносу моштију Св. оца Николаја, која је подигнута 1724. god,
а обновљена је 1975. године.
У селу Војска, које се први пут помиње под овим именом у Тефтеру браничевског субашилука 1467.
године и уписано је заједно са манастиром Идин (манастир Томић) у Ð*есавској нахији. Тада је Војска
имала 32 куће и било је тимар Мустафе, диздара тврђаве Ð*есава и плаћала је порез у износу од 2770
акчи, од чега на манастир отпада 20 акчи, такође, се налази црква посвећена Св. Сави која је
подигнута 1990. године.

[Пркос]

Манастир Ваведење Пресвете Богородице, познат и као "Миљков манастир", атар села Гложане. Саграђен
је, засигурно, пре 1374. год. када га кнез Лазар помиње у својој Хрисовуљи (повељи) којом дарује метохе
(поседе) манастиру Ð*аваница где се каже: "...Буковица брод на Гложансхје на Моравје...". У манастиру
живи сестринство које је заслужно за обнову манастира "Златенца" и манастира "Добршеве"

[Пркос]

Конак ман. Ваведење. ПретпостављР° се да је ман. изградио каравлашки кнез Ђорђе Ð*адулбеговић, војвода
у служби Деспота Стефана Лазаревића за кога се претпостављР° да је ктитор. Постоје историјски подаци да
је ту 1420.г. радила манастирска преписивачка школа. После пада Србије 20. јуна 1459.г., помиње се у
"Тефтеру браничевског субашилука" из 1467.г. као напуштен а под именом "Пресвето Ваведење" што је неоспорно - Буковица. Турски попис из 1476-1478 бележи да у њему живи 4 монаха а последни пут се у
турским пописима помиње 1516. године. уз податак да је манастирско имање сејалиште села Добршева.

[Пркос]

Конак Миљковог манастира. Манастир обнавља 1787. године трговац Миљко Томић који је сахрањен
у порти. Такође, 1787. преко манастира је одржавана веза са устаницима Коче Анђелковића.
Стеван Синђелић је похађао манастирску школу од 1780-1785. године а живео је и радио на имању
Врховног кнеза 12 Србских нахија Петра Ерчић-Јаковљевића. Чувени србски Обор кнез је 1803. год.
биран за вођу устанка али је то одбио а исте године је посечен у чувеној "Сечи кнезова".
Храм је 1811. обновљен комплетно на старим темељима.

[Пркос]

Манастир Ваведење, "Миљков манастир", храм у порти. Атар села Гложане. У манастир од 1926-1936.г.
бораве руски монаси на челу са јеромонахом Амвросијем Кургановим који су ту саградили капелу која
се и данас налази у склопу манастира. Братству су припадали јеромонах Јован, касније епископ
Шангајски и чувени Отац Тадеј који се ту замонашио.

[Пркос]

Манастир Св. Николе. Познат од раније као "Добршева". Атар села Гложане. У "Тефтеру браничевског субашилука" из 1467.г. помиње се манастир Светога Николе код села Добршева у Ð*есавској нахији и
бележи да је настањен. Попис из 1476-78 бележи да су у њему три монаха. Попис извршен око 40.год.
касније бележи да је напуштен и да је манастирско имање сејалиште села Добршева. Попис извршен
30-их или 40-их год. 16. века бележи да у њему живе два монаха и да има обавезу плаћања од 424 акче.
Попис из времена султана Мурата ИИИ бележи да у манастиру живи само један монах а обавеза је
смањена на 300 акчи.

[Пркос]

Манастир Св. Николе. Познат од раније као манастир "Добршева". Атар села Гложане. Помиње се у
Аустријском попису из 1718.г., без навођења посвете цркве, па је онемогућена идентификац� �ја.
У селу Добршеву турски пописи помињу Манастир Ваведења и манастир Светог Николе па је могуће идентификова ти га са овим односно са Миљковим манастиром. Предање каже да су турци спалили
село Добршева а парохијане су побили у порти манастира.

[Пркос]

Манастир Св. Врача Козме и Дамјана, "Златенац". Атар села Гложане. Ктитори су непознати али се
претпостављР° да је то последња задужбина Деспота Стефана Лазаревића 1427. године или ситнија
Србска властела, због близине Манасије, и сматра се да су овде живели преписивачи за које у Манасији
није било места. Постоји предање да је назив (манастира) позлатио властелин чија се болесна ћерка
опоравила у овој светињи. Одавно се верује да је вода у манастиру исцељујућа.
Први пут, у писаним изворима, се помиње 1718.г. у аустријском попису који га лоцира у атару села
Добршево а које данас не постоји. Ту је постојало село "Златенац" које је било "махала" села Гложана
а које је расељено 1825.г. за време Кнеза Милоша због груписања села т.ј. урбанизације .

[Пркос]

Манастир Св. Врача Козме и Дамјана. Манастир "Златенац". Атар села Гложане. Манастир се помиње
1734.г. и у њему је живео јеромонах Софроније. Обнова је почела 1952.г. а завршила се 1966.г. на
темељима старе цркве у атару бившег села Златенац. Највише су заслужни парохијани из Гложана
и монаштво Миљковог манастира. Зидан је од сиге и печшара, ломљеног камена.

[Пркос]

Воденица манастира Златенац - село Гложане. Једина у овом делу тока Велике Мораве. Меље квалитетно кукурузно брашно. Манастир се налази на платоу изнад саме воденице и до њега се стиже степеницама.
Сама природа у близини је предивна и непоновљива.

[Пркос]

Манастир Хум. Старији назив манастира је био "Духне". Налази се на брду "Хум". Атар села Гложане.
Помиње се у "Тефтеру браничевског субашилука" из 1467. г. да се налази у Ð*есавској нахији код села Црвеништа(?) да је имао монахе и да је плаћао порез у износу од 600 акчи.

[Пркос]

Манастир Хум. Стари назив је био манастир "Духне". Налази се на брду "Хум". Атар села Гложане.
Манастир је посвећен Светом апостолу Томи а храм је подигнут на темељима старог који такође
припада Моравској светој гори. Манастир је обнови је и још увек нема монаштва.

[Пркос]

Манастир Успења Пресвете Богородице. Од раније познат и као манастир "Зидине". Атар села Ð*адошин. Првобитно се помиње као задужбина деспота Стефана Високог. Градио га је, око 1402.г. деспотов војвода Ð*адослав Ð*адош Михаљевић, у народним песмама познат као "Облачић Ð*аде". Храм је обновљен 1944.г. на темељима средњевековн� �¾Ð³ манастира а предање каже да је био један од највећих и најбогатијих , да је
имао златна звона и да је у њему живело неколико стотина монаха. Сматра се да садашњи лежи на
олтарном делу некада огромног храма. Војвода Ð*адослав се упокојио 04. јануара 1436. год. а даља
историја манастира није позната јер га турски пописи не помињу.

[Пркос]

Манастир Успења Пресвете Богородице. Познат од раније и као манастир "Зидине". Атар села Ð*адошин.
Један запис казује да је чувени преписивач и илуминатор књига преписао за овај манастир следеће књиге: типик, пет минеја и два пангерика. А у самом манастиру је исписао и илуминирао један саборник у коме је оставио запис са наведеним подацима. Тај саборник се сада налази у манастиру Св. апостола Павла на
Светој Гори.

[Пркос]

Манастир Св. апостола Томе, "Томић", атар села Војска. Први пут се помиње 1467. године у "Тефтеру
браничевског субашилука", под именом "Идин" уписан заједно са селом Војска, из кога се види да манастир плаћа турцима порез у износу од 20 акчи што сведочи да је био сиромашан. Старо име је "Идин" је можда
грешка турског писара који је "Ваведење" скратио у "Идин" али је то нерешена претпоставк� �.

[Пркос]

Манастир Св. апостола Томе, "Томић". Налази се у атару села Војска. Не постоје извори о времену
изградње, ктитору, имовини итд. Више пута је обнављан а скромна грађевина сведочи о скромним
могућностима ктитора и обновитеља јер се обнова вршила на старим темељима. Вероватно је подигнут
у време Деспота Стефана Лазаревића, пред крај српске Деспотовине, када се формирао нови слој
властеле (стара је погинула на Косову).

[Пркос]

Манастир Св. апостола Томе, "Томић". Атар села Војска. Турски попис из 1572. помиње манастир код села Грнчар али не може се са сигурношћу рећи да је то "Томић". У време владавине султана Мурата XXX од 1574-1595 г. манастир постоји и у њему живи један монах. Касније се губе помени о њему.

[Пркос]

Манастир Св. апостола Томе. Манастир "Томић". Атар села Војска. Поседује више хектара земље
а доказ за то је Повеља из 1847.г. потписана од стране Књаза Србског Александра ÐšÐ°Ñ€Ð°Ñ’Ð¾Ñ€Ñ’ÐµÐ²Ð¸Ñ ›Ð°.
То је тапија (гаранција) у којој пише "...да калуђерима нико не смета...". Повеља се сада налази у
библиотеци цркв.општ. Војска а пронашао ју је свештеник Теодоровић Зоран.